СЛОБОДА ТЕСТАМЕНТАРНОГ РАСПОЛАГАЊА ИМОВИНОМ И ВИЗАНТИЈСКА УПРАВА У ОДРЕДБАМА ЕКЛОГЕ

Abstract

Сложене друштвено-политичке прилике Византијског цар- ства у VIII вијеку утицале су на промјене у правном систему Ромејског царства који је чврсто био заснован на јустинијановском праву. Таква правноисторијска еволуција огледа се и у процесу доношења Еклоге и ре- дефинисању до тада обликованих класичних правних института – слободе тестаментарног располагања и врсте завјештања. Један особен случај у вези је са византијском администрацијом и представља фокус истражи- вачке пажње аутора, који трагају за разлозима настанка овакве норме и њеним мјестом у систему сложеног царског управног апарата. Током писања аутори су користили рукописе Еклоге из 1852. године од Захарија фон Лингентала (који је уз превод на француски објавио 1929. године Кон- стантин Спулбер) и Антониуса Монфератуса из 1889. године (који је уз превод на њемачки објавио 1983. године Лудвиг Бургман), те као помоћни превод на енглески језик Едвина Фрешфилда из 1926. године.